Zašto se ljudi posvete određenim profesijama? Tragaju za određenom vrstom posla ili novim zadacima? Šta ih nagoni da ulažu svoje resurse u razvoj određenih veština? Kako to da opstaju u nastojanjima da ispune neke ciljeve uprkos teškoćama i stresu? Profesionalna interesovanja pojavljuju se kao dobar model koji nam pomaže da razumemo i predvidimo ljudsko ponašanje u domenu traganja za izvesnim obrazovnim i profesionalnim opcijama.
Istorijski pogled na profesionalna interesovanja
Prvi radovi na temu profesionalnih intersovanja objavljeni su početkom XX veka. Od tada, mnogo istraživanja rađeno je na ovu temu i konstruisani su i teorijski modeli oko kojih se mogu grupisati empirijske studije. Najpoznatiji je Holandov RIASEC model. Najveći broj radova objavljen je u periodu 1930-1980 godine. Od 1980 do 2008 godine usledio je drastičan pad. Međutim, od 2009. godine ponovo svedočimo trendu porasta publikovanih naučnih radova, kao i svesti o značaju profesionalih interesovanja u praksi (selekciji i razvoju kadra u organizacijama i vojsci).
Dr Džon L. Holand, psiholog, još 50ih godina XX veka formulisao je teoriju poznatu kao RIASEC sistem, koji se i danas koristi. Holandovi kodovi ili RIASEC sistem predstavljaju način da ljude klasifikujemo prema njihovim interesovanjima u procesu izbora karijere. Kodovi odnosno kategorije su opisane na takav način da se lako mogu upariti sa vrstama karijere. U istih šest predloženih kategorija možemo podeliti kako ljude, tako i vrste karijere, mada naša procena nije kategorijalna, već dimenzionalna odnosno rezultati ukazuju na stepen izraženosti svakog od šest interesovanja kod procenjene osobe.
Cirkumpleks model profesionalnih interesovanja
- Jedna od prednosti cirkumpleks modela je i ta što ilustruje međuodnose ovih tipova, pa tako oni koji su odaljeniji manje su povezani, a oni koji su bliži više su povezani. Ovi odnosi su potvrđeni i brojnim istraživanjima.
- Druga prednost je mogućnost da u okviru ovih interesovanja mapiramo kako individue tako i profesionalne kontekste i onda možemo donositi zaključke o poklapanjima i na osnovu toga predviđati ponašanje. Ova takozvana hipoteza kongruencije, koja pretpostavlja da se ponašanje individue u profesionalnom kontekstu može predviđati i objašnjavati poklapanjem vrednosti ove individue i vrednosti datog profesionalnog okruženja, dobila je nezanemarljivu empirijsku podršku.
Na šta nam ukazuju profesionalna interesovanja?
Profesionalna interesovanja igraju važnu ulogu u predviđanju brojnih fenomena u profesionalnom kontekstu kao što su radni učinak, uspeh u obuci za posao, motivacija, zadovoljstvo poslom, izbor posla, svestranost, doživljaj smisla u radnom kontekstu itd.
Interesovanja nam mogu pomoći da predvidimo na koji način će se ljudi ponašati na poslu jer ona upravljaju izborima koje pravimo kada je karijera u pitanju – koje škole upisujemo, koje predmete volimo, koje poslove biramo, na koji način i u kom smeru želimo da se razvijamo.
Socijalno ponašanje i grupna dinamika važan su deo organizacionog ponašanja, a interesovanja igraju važnu ulogu u tome kojim grupama ćemo pripadati ili želeti da pripadamo i da se identifikujemo.
Rana istraživanja u ovoj oblasti ukazuju na to da su interesovanja jedan od glavnih faktora koji utiče pre svega na izbor zanimanja. Međutim, interesovanja nam ne mogu zameniti testove sposobnosti ili specifičnih veština jer ne garantuju da će osoba ovladati veštinama koje su potrebne za poslove koji je interesuju.
Interesovanja nam govore o načinu na koji ćemo se ponašati u vezi sa ciljevima, u kom smeru ćemo ići, dakle kakve ciljeve postavljati, koliko ćemo se za njih zalagati sa koliko entuzijazma, koliko ćemo u tome uživati i na kraju – koliko ćemo biti istrajni. Na taj način interesovanja mogu da predvide takozvano ciljem usmereno ponašanje čoveka, da li ako govorimo o kratkoročnim ciljevima, za koje je potrebno fokusirano zalaganje, preraspodela prioriteta, odricanje u kraćem periodu, ili dugoročnim gde istrajnost igra glavnu ulogu i potrebno je ispunjavati manje ciljeve tokom dužeg perioda vremena.
Interesovanja su svakako u izvesnoj meri i prediktori uspeha, mada je tu u zavisnosti od načina na koji definisan uspeh u poslu bilo različitih rezultata istraživanja. Skorija istraživanja ukazuju na to da studenti i zaposleni koji imaju interesovanja za ono što rade imaju bolje rezultate i istrajniji su u najširem opsegu različitih situacija i zadataka. Kada je u pitanju istrajnost nasuprot odustajanju ili povlačenju (mereno na primer time ko je izdržao do kraja neke obuke ili odustao, ili kroz različite oblike povlačenja sa posla uključujući penzionisanje) interesovanja tu igraju veliku ulogu.
Što se tiče stabilnosti interesovanja tokom vremena ispostavlja se da koliko god mi mislili da se menjamo, slično kao i kod osobina ličnosti, istraživanja ipak ukazuju na izvesnu stabilnost. Na primer, interesovanja merena na studijama su dobar prediktor izbora zanimanja 10 godina kasnije.
Interesovanja su više povezana sa ličnošću, vrednostima i socio-ekonomskim statusom, nego na primer sa inteligencijom, što je za očekivati. Iako su povezana sa ličnošću interesovanja se ne mogu u potpunosti svesti na crte ličnosti i zbog toga možemo i reći da je njihovo merenje u selekciji ili profesionalnoj orijentaciji opravdano čak i u slučajevima kada se koriste testovi ličnosti.
Kao što smo već pomenuli, poslednjih godina svedočimo porastu broja istraživanja na temu profesionalnih interesovanja, kao i upotrebi ovog konstrukta odnosno modela u praksi ne samo orijentacije već i selekcije.