Tipovi liderstva
Zasnovano na Teoriji multifaktorskog upravljanja (Bass & Avolio)
7 dimenzija liderstva
Harizma ili idealizovani uticaj odnosi se na način na koji se transformacioni lideri pozicioniraju u grupi. Oni uživaju veliko poštovanje i poverenje svog tima jer postavljaju primer svojim delovanjem – visokim standardima, visokim očekivanjima od sebe, etikom. Pružaju jasnu viziju i misiju, osećaj pripadanja i model za identifikaciju svojim zaposlenima.
Inspiracija ili inspirativna motivacija predstavlja osobinu transformacionih rukovodilaca, koji komuniciraju zajedničku viziju na takav način na motivišu i inspirišu zaposlene; imaju visoke standarde i očekivanja i uspevaju da promovišu izuzetnost zasnovanu na intrinzičkoj motivaciji kod zaposlenih.
Intelektualna stimulacija se takođe odnosi na transformaciono liderstvo: rukovodilac podstiče autonomiju i nezavisno razmišljanje, uključenost, generisanje ideja, preispitivanje pretpostavki, verovanja i vrednosti, inovacije i nove načine da se ostvare ciljevi.
Delegiranje podrazumeva osnaživanje zaposlenih da preuzmu odgovornost za određene aktivnosti. Delegiranje je blisko povezano sa osnaživanjem jer su ljudi psihološki osnaženi onda kada se osećaju odgovorno za značajne i smislene zadatke, kada se osećaju kompetentno i da prave razliku.
3 tipa lidera
Najefikasniji i najpoželjniji tip rukovođenja. Transformativni lideri su obično oni koji umeju da podstaknu unutrašnju motivaciju, neguju razvoj i rast, kreiraju pozitivnu atmosferu, zalažu se za zajedničku viziju i obezbeđuju mentorstvo i vođstvo svojim ljudima.
Transakcioni stil rukovođenja je najčešći u većini organizacija. Ovakvi lideri se fokusiraju na superviziju/nadgledanje, organizaciju, učinak, koristeći kako nagrade tako i kazne. Odgovara im održavanje aktuelnog stanja, bez potresa i promena.
„Laissez-faire“ je najmanje poželjan oblik rukovođenja. U principu ovakvim vođama nedostaje liderskih potencijala i dozvoljavaju zaposlenima da sami postavljaju pravila i učestvuju u većim odlukama u vezi sa politikom poslovanja organizacije. Uključuju se tek kada iskrsne neki veći problem. Često izbegavaju odgovornost i donošenje odluka. Nekad se ovaj oblik rukovođenja opisuje kao odsustvo rukovođenja ili ne-rukovođenje.