Kognitivne sposobnosti

Zasnovano na CHC teoriji strukture inteligecije (Cattell–Horn–Carroll)

Pregledajte katalog Total Assessment kognitivnih testova

O*NET sistematizacija kognitivnih sposobnosti i njihovi opisi

Sposobnosti koje utiču na usvajanje i primenu verbalnih informacija u rešavanju problema.
Sposobnosti koje utiču na usvajanje i primenu verbalnih informacija u rešavanju problema.
Sposobnost slušanja i razumevanja informacija i ideja prezentovanih u obliku izgovorenih reči odnosno rečenica.
Sposobnost komuniciranja informacija i ideja u govoru tako da slušaoci razumeju.
Sposobnost komuniciranja informacija i ideja u pisanju tako da čitaoci razumeju.
Sposobnosti koje utiču na primenu i baratanje informacijama u rešavanju problema.

Sposobnost da se iznedri veliki broj ideja u vezi sa nekom temom (bitan je kvantitet, a ne kvalitet ideja, tačnost ili kreativnost).

Sposobnost da se iznedre neobične i pametne ideje u vezi sa zadatom temom ili situacijom ili da se pronađu kreativni načini za rešenje problema.

Sposobnost da se identifikuje kada nešto nije u redu ili kada postoji šansa da krene po zlu. Ne uključuje rešavanje problema, već samo prepoznavanje problema.

Sposobnost primene opštih pravila na specifične probleme u cilju davanja smislenog odgovora.
Sposobnost kombinovanja informacija u kreiranju opštih pravila ili zaključaka (uključujući sposobnost pronalaženje veze između naizgled nepovezanih događaja).
Sposobnost organizacije elemenata na određen način u skladu sa pravilom ili setom pravila (na primer obrazaca brojeva, reči, slova, slika, matematičkih operacija).
Sposobnost generisanja ili korišćenja različitih setova pravila pri kombinovanju ili grupisanju elemenata na različite načine.
Sposobnosti koje utiču na rešavanje problema koji uključuju matematičke veze.
Sposobnost izbora adekvatnih matematičkih metoda i formula za rešenje problem.

Sposobnost brzog i tačnog sabiranja, oduzimanja, množenja i deljenja.

Sposobnosti u vezi sa baratanjem i organizacijom prostornih informacija
Sposobnost određivanja svoje lokacije u okruženju ili lokacije objekata u odnosu na posmatrača.
Sposobnost zamišljanja kako bi nešto izgledalo usled pomeranja ili reorganizacije delova. Mentalna rotacija.
Sposobnosti u vezi sa primanjem i organizacijom čulnih (vizuelnih) informacija.
Sposobnost brzog kombinovanja i organizacije informacija na smislen i logičan način.
Sposobnost identifikacije i detekcije poznatih obrazaca (figura, objekata, reči ili zvukova) koji su skriveni u nekom ometajućem materijalu (pozadini, šumu).
Sposobnost brzog i tačnog pronalaženja sličnosti i razlika u nizovima slova, brojeva, objekata, slika i obrazaca. Stimulusi za poređenje mogu biti prezentovani u isto vreme ili jedni za drugima. Ova sposobnost takođe uključuje poređenje prezentovanog i zapamćenog stimulusa.
Usmeravanje i zadržavanje fokusa pažnje.
Sposobnost koncentracije na zadatak tokom određenog perioda bez ometanja.
Sposobnost „multitaskinga“ – prebacivanje između dve ili više aktivnosti ili izvora informacija (govor, zvuci, dodir ili drugi izvori).
Sposobnost prisećanja dostupnih informacija.
Sposobnost dugoročne pohrane (čuvanja) informacija kao što su reči, brojevi, slike i procedure i pravila.
Držanje informacija u radnoj memoriji.

Obrada informacija u radnoj memoriji.

Osvežavanje informacija u radnoj memoriji.

Podela kognitivnih sposobnosti koja se primenjuje na Totalassessment platformi

Opšta kognitivna sposobnost

G faktor predstavlja najvažniji pojedinačni prediktor i ključni faktor u proceni potencijala pojedinca za uspešno izvršavanje radnih zadataka na odabranom poslu ili za dalje profesionalno usavršavanje.
Definiše sposobnost da se reaguje i prilagodi novim i nepoznatim situacijama i izazovima i određuje sposobnost da se stekne i praktično primeni znanje u rešavanju problema.

Verbalna kognitivna sposobnost

Nadograđena je iskustvom i učenjem i stoga je uslovljena kulturnim okruženjem pojedinca, te se naziva i kristalizovanom inteligencijom.
Rečnik pojedinca (nivo do kojeg je pojedinac sposoban da razume i verbalno izrazi koncepte u različitim fazama apstrakcije) istovremeno je dobar pokazatelj njegove opšte inteligencije.

Neverbalna kognitivna sposobnost

Poznata i kao fluidna inteligencija predstavlja sposobnost prilagođavanja i reagovanja u nepoznatim situacijama, kao i sposobnost logičnog razmišljanja, bez obzira na stečeno znanje i iskustvo i bez obzira na sredinu i kulturu u kojoj živimo.

Numerička kognitivna sposobnost

Ogleda se u brzini razumevanja i uspešnosti rada sa brojevima i ukazuje na sposobnost apstraktnog mišljenja (razumevanje, izvođenje i primena matematičkih i logičkih pravila).
Među ključnim je veštinama za uspešno rešavanje poslovnih izazova poput logičkih i drugih analiza, razumevanja i predviđanja trendova, strateškog odlučivanja itd.

Spacijalna kognitivna sposobnost

Uslovljava tačnost prostorne vizualizacije (organizacija elemenata u prostoru) i percepcije okoline.
Podrazumeva prostornu sposobnost, prostornu orijentaciju, kognitivnu brzinu i vizuelizaciju.

Radna memorija

Kapacitet kratkotrajne ili radne memorije je sposobnost kodiranja, održavanja, osvežavanja i upravljanja informacijama u radnoj memoriji.
Takođe se odnosi na efikasnost kontrolnih mehanizama koji upravljaju informacijama koje pojedinac zadržava u svesti u datom trenutku.

Percepcija i pažnja

Percepcija i pažnja se odnose na sposobnost obrade informacija dobijenih na osnovu vizuelne percepcije.
Ogledaju se u sposobnosti primanja, organizacije i zapamćivanja informacija iz domena vizuelne percepcije, uočavanje sličnosti i razlika, prepoznavanja obrazaca, procesiranju vizuelnih stimulusa i kapacitetu radne memorije.

Emocionalna inteligencija

Emocionalna inteligencija omogućava stvaranje veština i kompetencija koje osobi daju sposobnost da se nosi sa zahtevima i pritiscima okoline. U kontekstu rada određuje kako ćemo se ponašati u kontaktu sa klijentima, kolegama i poslodavcima i koliko će takvo ponašanje biti svrsishodno.

Tipična zanimanja u kojima konkretna sposobnost dolazi do izražaja